Kako da prepoznate kožne bolesti kod mačaka i pomognete svom ljubimcu

Mačija koža je mnogo više od mekanog krzna koje volimo da mazimo. Ona je važan deo imunog sistema i najčešće prvi pokazatelj da se u organizmu nešto menja. Ako se kod vaše mačke javio svrab, gubitak dlake, rane ili osip, to može biti znak da ima zdravstveni problem koji ne treba zanemariti.

U nastavku ćete saznati koje su najčešće kožne bolesti kod mačaka, kako prepoznati simptome i šta ih uzrokuje, kao i u kom trenutku treba zatražiti veterinarsku pomoć.

Perutanje i suva koža kod mačke

Blago perutanje i suva koža se smatraju najblažim ali ujedno i najučestalijim kožnim oboljenjem kod mačaka. Obično se prvo uoče sitne bele ljuspice na krznu koje podsećaju na perut, posebno po leđima i repu. Suva koža je u većini slučajeva posledica ishrane koja je nedovoljno bogata mastima, grejanja tokom zime koje može dovesti do dehidratacije i suvoće kože, kao i prečesto kupanje kojim mačka gubi prirodna ulja koja štite dlaku i daju prepoznatljiv sjaj.

Mačka sa suvom kožom se ne ponaša neobično, ali može češće da liže određene regije. Ovo stanje nije opasno, ali može da preraste u ozbiljniji problem ukoliko se zanemari. Preporučuje se prilagođavanje ishrane, redovno četkanje i korišćenje ovlaživača vazduha ukoliko je vazduh suv.

Osip na koži kod mačke – alergija, infekcija ili iritacija?

Osip može izgledati kao crvene tačkice, sitne ranice ili zadebljanja. Najčešće se javlja na delovima tela koji nisu pokriveni gustom dlakom, kao što su stomak, pazusi, unutrašnjost butina. Možda ćete primetiti da se mačka češće umiva, liže ili gricka ta mesta.

Uzroci osipa mogu biti brojni: kontakt sa hemikalijama, nova vrsta posipa, alergija na hranu, buve, pa čak i stres. U nekim slučajevima osip je praćen svrabom, a u težim slučajevima se javlja sekundarna infekcija.

Vlasnik ne može sa sigurnošću znati šta je uzrok. Bitno je da se izbegava mazanje krema koji su namenjene za ljude, na nikako ne treba pokušavati ispiranje osipa alkoholom ili jodom, jer to može pogoršati stanje. Ako osip traje duže od dva-tri dana, širi se ili se mačka intenzivno češka, potrebno je obratiti se veterinaru.

Lišaj na koži od mačke – prenosiva gljivična infekcija

Lišaj je vrlo česta gljivična infekcija koja se lako prenosi i na druge životinje i na ljude, naročito decu. Promene se obično pojavljuju kao jasno ograničena, bezdlačna i blago crvena područja. Dlake na mestu koje je zahvatila infekcija se lako čupaju, a koža je vidno suva i perutava.

U početku, lišaj može da se pojavi na jednom mestu, recimo veličine novčića, ali se bez lečenja brzo širi. Mačka se obično ne češka mnogo, zbog čega se može misliti da nije ništa ozbiljno. Ipak, lišaj mora da se leči jer se neće povući sam od sebe.

Terapija uključuje antifungalne masti, terapeutske šampone i u nekim slučajevima tablete. Lečenje traje nekoliko nedelja, a prostor gde mačka boravi se mora redovno dezinfikovati. Ako više ljubimaca živi zajedno, svi se smatraju potencijalno zaraženim.

Šuga kod mačaka

Šugarci su mikroskopski paraziti koji kopaju tunele ispod kože. Mačka se tada češe nekontrolisano, naročito po glavi, ušima i vratu. Koža postaje zadebljala, crvena, s krasticama. U kasnijoj fazi dolazi do opadanja dlake i ranjavanja zbog prevelikog češanja.

Većina vlasnika prvo posumnja da su u pitanju buve, ali ako mačka reaguje preterano i ako se lezije šire, treba posumnjati na šugu. Ova bolest se može preneti i na ljude, mada ređe i u lakšem obliku.

Dijagnozu postavlja veterinar putem uzorka kože. Lečenje uključuje antiparazitske preparate koji se nanose na kožu, ponekad i antibiotike ako su rane inficirane. Vlasnik treba da izbegava kontakt sa ranama i da redovno čisti prostor i stvari sa kojima mačka dolazi u kontakt.

Paraziti kod mačaka i njihove posledice

Buve su najčešći spoljašnji paraziti kod mačaka. Iako deluju bezazleno, njihova pljuvačka kod osetljivih mačaka izaziva jaku alergijsku reakciju poznatu kao FAD (flea allergy dermatitis). Mačka tada intenzivno grize i liže leđa, stomak ili rep, dlaka opada, a koža se crveni i zadebljava.

Krpelji kod mačaka se ređe viđaju nego kod pasa, ali mogu izazvati lokalnu iritaciju i infekciju na mestu ujeda. Mačka koja ima krpelja može biti nervozna, posebno ako je parazit u regiji ušiju ili vrata.

Najefikasnija zaštita su preventivni preparati koje propisuje veterinar, kao što su spot-on ampule koje se nakapavaju na kožu, tablete ili ogrlice protiv parazita (na biljnoj bazi). 

Napomena: Ne koristiti pseće proizvode na mačkama jer mogu biti toksični po njih.

Rane na koži mačke

Rane na koži mačke mogu nastati usled ujeda, ogrebotina, preteranog češanja ili samopovređivanja usled bola ili stresa. Vlasnik obično primeti vlažno mesto na koži, krastu, gnoj ili čvorić ispod kože (apsces).

Ako rana ne krvari, ne smrdi i mačka je ne dira, može se isprati fiziološkim rastvorom. Ali ako postoji otok, curenje gnoja, bol ili neprijatan miris, rana je inficirana i zahteva veterinarski tretman. U nekim slučajevima apsces mora da se otvori i ispere pod sedacijom mačke.

Seboreja i atopijski dermatitis kod mačaka

Kod mačaka koje imaju perut, masnu dlaku i neprijatan miris kože može da se radi o seboreji. 

Seboreja kod mačaka je poremećaj u radu lojnih žlezda koje proizvode masnoću neophodnu za zdravu dlaku i kožu. Može biti nasledna, ali često ukazuje na neko drugo osnovno oboljenje, poput hormonalnog disbalansa, alergija ili nutritivnih nedostataka. Koža može biti izrazito masna, lepljiva na dodir ili suva, perutava i nadražena. Svrab je čest, iako ne uvek prisutan.

Lečenje seboreje zavisi od uzroka. Uglavnom se koriste specijalni medicinski šamponi koji regulišu lučenje loja i potpomažu regeneraciju kože. U težim slučajevima, prepisuju se dodaci ishrani, lekovi ili posebna hipoalergena dijeta ako se sumnja na neku alergiju. Važno je da se mačka redovno kupa propisanim preparatima i da veterinar redovno kontroliše stanje, jer se lečenje odvija postepeno.

Atopijski dermatitis kod mačaka se javlja kada je koža preosetljiva na alergene iz okoline, kao što su polen, grinje, buve ili hemikalije. Simptomi uključuju uporan svrab, pojavu osipa, gubitak dlake i povremene infekcije kože. 

Lečenje atopijskog dermatitisa kod mačaka se odvija sporije pa zahteva dosta strpljenja od strane vlasnika. Lečenje uključuje specijalnu dijetu (eliminacionu ishranu), lekove protiv svraba i upale, kao i redovne kontrole kod veterinara kako bi se terapija prilagodila ako simptomi krenu da se vraćaju.

Tumori kože kod mačaka

Promene na koži koje ne prolaze, kao što su čvorići, izrasline, ranice koje ne zarastaju ili mesta koja krvare bez očiglednog razloga, uvek zahtevaju veterinarski pregled. Kožni tumori kod mačaka mogu biti benigni (bezopasni) i maligni (zloćudni), ali razliku nije moguće utvrditi samo na osnovu izgleda.

Neke promene ostaju iste godinama i ne predstavljaju problem, dok druge mogu brzo da narastu, da promene oblik ili da postanu bolne. Ako vlasnik primeti da se promena širi, da krvari, da je topla na dodir ili da mačka pokušava da je liže i češe, ne treba odlagati pregled.

Veterinar će proceniti da li je potrebna biopsija, odnosno uzimanje uzorka tkiva. U većini slučajeva, ako se promena ukloni na vreme, prognoza može biti vrlo dobra, čak i ako se ispostavi da je reč o malignom tumoru. Hirurško uklanjanje je najčešći oblik terapije, ali u pojedinim slučajevima može biti potrebna dodatna dijagnostika ili terapija, u zavisnosti od vrste i stadijuma tumora.

Vlasnici često misle da je “čvor pod kožom” bezopasan ako mačka ne pokazuje bol. Međutim, tiho napredovanje bez simptoma ne znači da promena nije ozbiljna. Ukoliko primetite bilo kakvu sumnjivu izraslinu ili čvorić kod svoje mačke, preporučujemo da je što pre odvedete na pregled kod veterinara, što će povećati šanse za izlečenje ukoliko se ispostavi da je reč o tumorima.

Da li su kožne bolesti kod mačaka prenosive na ljude?

Neke kožne bolesti kod mačaka mogu da se prenesu na ljude, a najčešće su to lišaj i šuga. Prenos je moguć direktnim kontaktom sa promenama na koži, posebno ako osoba ima osetljivu kožu, slabiji imunitet ili otvorene ranice. Rizik od prenosa je veći kod dece, starijih osoba i trudnica.

To ne znači da će se svaki vlasnik zaraziti, ali je važno da budete oprezni dok se ne uspostavi dijagnoza. Ako primetite promene na koži svoje mačke, izbegavajte dodirivanje tih mesta, obavezno perite ruke sapunom nakon kontakta i ograničite blizak kontakt i maženje dok ne dobijete savet od veterinara.

Ukoliko se potvrdi da je u pitanju lišaj ili šuga, veterinar će vam objasniti kako da zaštitite i sebe i druge ukućane dok traje lečenje. Uz pravilan pristup, rizik od prenosa se lako kontroliše.

Kada treba posetiti veterinara?

Promene na koži ne treba zanemariti, ali ni dramatizovati. Ako primetite da se nešto menja, bilo da je u pitanju svrab, gubitak dlake, osip ili ranica koja ne zarasta, najbolje je da ne nagađate sami.

Veterinar je tu da vam pomogne da razumete šta se dešava i da vaša mačka dobije ono što joj zaista treba. U mnogim slučajevima stvari se reše jednostavno i brzo, posebno kada se reaguje na vreme.

Važno je da posmatrate svoju mačku, da primetite kada joj nešto smeta i da joj budete podrška. U tome leži i prava briga, ne u savršenom znanju nego u spremnosti da na vreme uradite ono što je najbolje za nju.