Šta je pedigre kod životinja i da li treba da birate ljubimca po tome

Pedigree je strana reč koju ste gotovo sigurno čuli nekad, a možda i već znate šta otprilike predstavlja. Koristi se uglavnom kao zamenica za poreklo životinje, pa je najčešće možete čuti kod odgajivača pasa ili u oglasima za kućne ljubimce. Ali, šta zapravo znači pedigre kada govorimo o životinjama i da li uopšte treba da se obazirete na to kada nabavljate ljubimca?

Šta predstavlja pedigre?

Rodovnik ili pedigre je dokument koji beleži poreklo životinje, generaciju po generaciju, i zvanično se izdaje od strane udruženja koje vodi evidenciju o rasnim životinjama. Kod pasa to su kinološka udruženja, kod mačaka felinološka, dok kod konja, golubova, ptica i nekih sitnih glodara postoje posebni uzgojni i takmičarski registri.

Pedigre ne ocenjuje ponašanje, temperament ili zdravlje životinje u najprostijem smislu. Njime se beleže linije i genetske veze, što je posebno važno za uzgajivače i ljude koji planiraju ozbiljniji rad sa nekom rasnom životinjom. Dobar pedigre pomaže u planiranju parenja i očuvanju rasne stabilnosti, ali nije neki magični sertifikat koji garantuje idealnog ljubimca.

Koje sve životinje mogu da imaju pedigre?

Najčešće, pedigre se vezuje za pse i mačke, ali i druge životinje mogu imati svoje registre. Konji, na primer, imaju sportske i uzgojne pasoše, golubovi i ptičari vode svoje takmičarske registre, dok kod glodara i kunića postoje udruženja koja vode evidenciju čistokrvnih linija.

Mešanci pedigre nemaju, bez obzira koliko izgledaju „rasno“ ili kakve priče vlasnici pričaju. Sve tvrdnje tipa „bez papira, ali rasan“ ne poseduju zvaničnu vrednost.

Da li životinje sa pedigreom “bolji” ljubimci?

Mnogi misle da pas ili mačka sa pedigreom automatski znači bolji ljubimac, ali to jednostavno nije tačno. Pedigre pruža podatke o poreklu i pripadnosti rasi, ali ne predviđa ponašanje, zdravlje ili odnos sa ljudima.

Za vlasnike koji traže ljubimca za stan ili psa čuvara, glavni faktor su karakter životinje, kao i to koliko se uklapa u stil života vlasnika, što nijedan dokument ne može da garantuje.

Kome je pedigre važan i kada to može pomoći

Pedigre je najkorisniji za one koji planiraju uzgoj, izložbe ili sportske aktivnosti. U tim slučajevima dokument pomaže u praćenju linija i može olakšati planiranje parenja. Takođe, pruža uvid u istoriju rase i može biti koristan alat za one koji žele da razumeju potencijalne predispozicije životinje.

Na primer, uzgajivač pasa će koristiti znanje o pedigreu zarad parenja tako da se očuvaju karakteristike rase i smanji rizik od genetskih problema ili naslednih bolesti. Kod konja, pedigre može ukazati na potencijal za sportsku karijeru. Kod golubova, pedigre beleži linije koje su cenjene u takmičenjima.

Za prosečnog vlasnika koji traži psa za stan, pedigre može biti zanimljiva informacija ili razlog hvaljenja među prijateljima, ali na kraju dana ne utiče na količinu ljubavi koju ljubimac unosi u dom.

Stoga, da li treba birati ljubimca po pedigreu?

Sve se na kraju svodi na to kakav vam ljubimac zaista treba.

Ako tražite psa ili mačku za porodični život, igru i šetnje, pedigre nije nešto oko čega treba da se previše opterećujete. Ako vas, sa druge strane, zanimaju uzgoj, izložbe ili sportske aktivnosti, pedigre tada ima smisla, ali sa sobom nosi i odgovornost. Psi sa pedigreom često imaju izraženije osobine, što u praksi može da znači više energije, više potrebe za radom i više treninga.

Za neke vlasnike to je prednost, za druge opterećenje.