Zmije kao kućni ljubimci: šta treba da znaš

Zmije su možda najčešće pogrešno shvaćene životinje na svetu. Pominju se uz strah i predrasude, a zapravo su to mirna i izuzetno zanimljiva bića.

Za razliku od pasa i mačaka, zmije ne traže stalnu pažnju i interakciju. Žive svojim ritmom, tihe su i nenametljive, i upravo ta osobina ih čini privlačnim ljubimcima za mnoge vlasnike.

Ako razmišljate o usvajanju zmije, a niste sigurni odakle da počnete, na pravom ste mestu.

Zašto su zmije dobri kućni ljubimci?

Zmije su mirne životinje. Ne traže stalnu pažnju i sasvim su srećne dok god su im uslovi u terarijumu odgovarajući. Svaka zmija ima svoj karakter, neke su radoznalije, neke opreznije, ali zajedničko svima je mirno i predvidivo ponašanje. 

Kod vrsta koje preporučujemo početnicima, poput kukuruznog smuka ili loptastog pitona, agresivnost je izuzetno retka i najčešće je znak da nešto nije u redu sa uslovima u kojima živi, a ne sa samom životinjom.

Troškovi čuvanja zmije su relativno niski u poređenju sa većinom drugih ljubimaca. Najviše ćeš uložiti na samom početku pri kupovini terarijuma i opreme, a nakon toga se troškovi drastično smanjuju jer hrana obično košta oko 100 do 200 dinara po obroku.

Većinu vrsta dovoljno je hraniti jednom nedeljno, a odrasle primerke nekih vrsta čak i ređe – na deset do četrnaest dana. Osnovu ishrane čine smrznuti miševi i mladunci pacova, koji se mogu nabaviti u većini pet shopova.

Šta kaže zakon o držanju zmija

U Srbiji je držanje zmija dozvoljeno, ali zavisi od vrste i regulisano je kroz zakon o egzotičnim životinjama.

• Neotrovne vrste koje nisu zaštićene (npr. kukuruzni smuk, loptasti piton, kraljevske zmije) mogu se držati bez posebne dozvole, ali vlasnik je dužan da obezbedi bezbedne uslove i spreči bekstvo životinje.

• Zaštićene vrste (posebno domaće vrste zmija) ne smeju se držati bez dozvole. One su pod zaštitom države i njihovo hvatanje iz prirode je zabranjeno.

• Otrovne zmije spadaju u rizične životinje i za njih je potrebna posebna dozvola, kao i ispunjavanje strožih uslova držanja.

U praksi, za većinu ljudi koji drže popularne neotrovne vrste nije potrebna dozvola, ali odgovornost za uslove držanja i bezbednost uvek ostaje na vlasniku.

Top 3 vrsta zmija za početnike

Kukuruzni smuk (Pantherophis guttatus)

Kukuruzni smuk je jedna od najboljih zmija za početnike. Odrasli primerci najčešće narastu između 120 i 150 cm, a neki mogu dostići i 180 cm. Kukuruzni smuk može živeti 15 do 25 godina, a ponekad i duže.

Što se tiče temperamenta, kukuruzni smukovi su generalno prijateljski nastrojene zmije. Čak i kao mladunci retko grizu, a kada bi i ujeli, ugriz jedva da se oseti. Imaju puno energije i vole da se kreću i istražuju, što ih čini zanimljivijim za posmatranje. 

Odraslom kukuruznom smuku potreban je terarijum minimalne zapremine od 150 do 230 litara. 

Treba obezbediti dva skrovišta, jedno na toploj i jedno na hladnoj strani, jer zmije koriste oba za termoregulaciju. Topla strana terarijuma treba biti između 29 i 31°C, a hladna između 22 i 25°C, a vlažnost treba održavati između 40 i 60%. 

Što se tiče ishrane, mladunci se hrane na svakih 5 do 7 dana, a odrasli na 10 do 14 dana. Uvek se koriste odmrznuti miševi veličine prilagođene telu zmije.

Kao i sve zmije, kukuruzni smuk je majstor bekstva, pa svaki otvor koji je širi od glave zmije potencijalni je izlaz, pa terarijum mora biti savršeno zatvoren. 

Loptasti piton (Python regius)

Loptasti piton je najpopularnija pitona vrsta na svetu koja se drži kao kućni ljubimac. Ime su dobili po navici da se sklupčaju u loptu kada osete opasnost, skrivajući glavu u sredini. 

Odrasli primerci mogu narasti između 90 i 180 cm, a žive između 20 i 40 godina. Mladunci su obično plašljivi, ali kako rastu postaju sve znatiželji i otvoreniji.   

Terarijum za odraslog loptastog pitona treba da ima zapreminu od najmanje 150 litara, uz dobru ventilaciju i siguran poklopac. Topla strana treba da bude oko 32–35°C, a hladna oko 26°C. 

Vlažnost treba da bude između 40 i 60%, a tokom perioda presvlačenja poželjno je podići je na oko 70%.

Loptasti pitoni se hrane noću, na svakih 7 do 10 dana tokom prve dve do tri godine, a odrasli primerci na svake dve nedelje. Samo obratite pažnju na jednu stvar: loptasti pitoni ponekad gladuju i po nekoliko nedelja ili meseci. Sve dok su aktivni, nemate razlog za brigu.

Kraljevska zmija (Lampropeltis getula)

Kraljevska zmija je vizuelno najupečatljivija od ove tri vrste. Naučno ime Lampropeltis znači “sjajne krljušti”, i zaista, ove zmije dolaze u izuzetno raznovrsnim bojama i šarama. 

Prosečna dužina odraslih primeraka je između 90 cm i 120 cm, i žive do 20 godina.

Temperament im je miran, ali nisu „statične“ zmije. Kreću se više od većine vrsta, često kruže po terarijumu i proveravaju svaki ugao. Kada ih uzmeš u ruke, neće se sklupčati i sedeti mirno, već će pokušavati da se provuku kroz prste i nastave da se kreću.

Ono što je zanimljivo kod njih je da su poznate po tome što jedu druge zmije, pa ih nikada ne treba držati zajedno u istom terarijumu. 

Za smeštaj preporučujemo terarijum dimenzija najmanje 120 x 60 x 60 cm. Temperatura treba biti između 24 i 30°C na toploj strani, a hladna strana može biti oko 22–24°C. Vlažnost se održava između 50 i 60%. 

Kraljevske zmije su aktivne tokom dana, pa im treba obezbediti 12 do 14 sati dnevnog svetla.

Imaju brži metabolizam od, recimo, boa, pa ih je optimalno hraniti jednom do dva puta nedeljno. Veličina plena ne bi trebalo da prelazi 1,5 puta obim tela zmije u najširoj tački. Hrane se miševima ili bebama pacova, uvek odmrznutim i zagrejanim na telesnu temperaturu pre davanja.