Da li su pitbulovi zaista opasni psi?

Pitanje “da li su pitbulovi opasni” se gotovo uvek postavlja posle neke loše vesti ili lične priče iz komšiluka, i obično se svaki razgovor na ovu temu svodi na podelu na dva tabora: “pitbul je rođen agresivan” naspram “pitbul je dadilja, nikad ne bi”.

Istina je, kao i obično, složenija. Postoje realni rizici koje treba imati u vidu, ali postoje i razlozi zašto sama rasa nije jedini pokazatelj toga da li će neki pas biti agresivan ili ne.

U ovom članku ćemo razdvojiti mitove od onoga što se zaista zna, i objasniti koji faktori utiču na to da li pas može predstavljati rizik po vas i vašu okolinu.

Prvo, šta je “pitbul” uopšte?

Za početak treba da razjasnimo da pitbul, u svakodnevnom govoru, najčešće ne označava jednu konkretnu rasu. Taj naziv se uglavnom koristi kao opis izgleda, pa se pod ovim nazivom podrazumevaju različite rase i mešanci koji imaju sličnu građu tela, oblik glave i kratku dlaku.

Zbog toga statistike, izveštaji i medijski naslovi često daju iskrivljenu sliku. Psi koji se nazivaju pitbulovima u praksi se neretko određuju isključivo na osnovu izgleda, što naročito kod mešanaca nije pouzdano.

Pre nego što se uopšte postavi pitanje da li su pitbulovi opasni, treba imati na umu da se u većini slučajeva ne govori o jednoj rasi, već o široj grupi pasa sličnog izgleda, ali različitog porekla i temperamenta.

Da li agresija zavisi od rase?

Najkraći odgovor je: ne, rasa sama po sebi nije pouzdan pokazatelj toga da li će pas biti agresivan.

Američko veterinarsko udruženje (AVMA) i stručne organizacije koje se bave ponašanjem životinja naglašavaju da se rizik ugriza i ozbiljnih incidenata ne može svesti na jednu varijablu kao što je rasa, i da treba posmatrati svakog psa individuelno.

To ne znači da genetika ne postoji. Pitbulovi su odgajani za borbe sa drugim psima, što je oblikovalo njihovu snagu i upornost, ali ne i namernu agresiju prema ljudima. Mnogo češće je ta agresija posledica kombinacije sledećih faktora:

• nedostatak rane socijalizacije
  
• loše vođenje i odsustvo granica
  
• neadekvatno držanje (lanac, stalna frustracija)
  
• pogrešne metode treninga (kazne, zastrašivanje)
  
• hormonski i zdravstveni problemi (bol, neurološki problemi, sluh, vid)
  
• situacije u kojima pas nema izlaz (stisnut u ćošak, iznenađen)

Zašto se pitbulovi stalno pominju u incidentima?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih su pitbulovi nesrazmerno zastupljeni u statistikama vezanim za napade na ljude i i druge pse, čak i kada se ostavi po strani pitanje da li je u svakom slučaju reč o “pravom” pitbulu.

1) Popularnost i selekcija vlasnika

Određene rase privlače ljude koji žele da koriste psa kao oružje. Takav vlasnik često preskače socijalizaciju, drži psa u lošim uslovima ili ga namerno podstiče na agresiju. Kada se to desi sa fizički jakim psom, posledice mogu da budu jako ozbiljne.

2) Fizička snaga i posledice ugriza

Čak i ako bi se dva psa podjednako loše ponašala, pas od 25 kilograma sa snažnom muskulaturom predstavlja veći rizik od psa od 5 kilograma, zbog čega je i veća verovatnoća da će takvi slučajevi biti prijavljeni.

Šta kažu podaci o najtežim ishodima?

Iako ponašanje psa zavisi od mnogih faktora, statistika ipak pokazuje jasnu činjenicu: u podacima o ozbiljnim povredama i fatalnim napadima, pitbulovi su zastupljeni znatno češće nego bilo koja druga rasa.

Prema dostupnim podacima, u periodu od 2005. do 2019. godine, psi tipa pitbul bili su odgovorni za više od polovine fatalnih napada na ljude u SAD, dok su sve ostale rase zajedno činile drugu polovinu.

Kada je reč o teškim povredama koje zahtevaju lekarsku pomoć, pitbulovi se opet mnogo češće pominju nego druge popularne rase, poput rotvajlera ili nemačkih ovčara.

Ovi brojevi ne znače automatski da je svaki pitbul opasan pas, ali pokazuju da se u ozbiljnim incidentima ova rasa najčešće pojavljuje, što je podatak koji ne treba ignorisati kada se govori o rizicima.

Da li to znači da pitbul ne može biti bezbedan porodični pas?

Može, ali samo pod jasno definisanim uslovima. 

Pitbul nije pas koji je automatski bezbedan samim tim što živi u porodici ili ima dobar odnos sa svojim vlasnicima. Stabilnost, bezbednost i predvidivo ponašanje kod ovakvog psa zavise od rada, kontrole i iskustva osobe koja ga vodi.

Kod fizički jakih pasa standard mora biti viši nego kod drugih rasa. To podrazumeva jasna pravila, dosledno vođenje i aktivno upravljanje situacijama u kojima pas može da izgubi fokus ili uđe u konflikt.

Za kraj

Činjenica je da pitbulovi statistički stoje iza većeg broja teških povreda i fatalnih napada nego druge rase, i to nije mit, niti nešto što treba ignorisati ili umanjivati.

Zbog toga pitbul nije rasa koju bi preporučili neiskusnim vlasnicima, ili ljudima koji nemaju vremena, znanja ili volje da se dosledno bave psom. Ignorisanje rizika i romantizovanje ove rase vodi upravo ka onim situacijama zbog kojih pitbulovi danas imaju reputaciju koju imaju.

Sa druge strane, to ne znači da je svaki pitbul opasan pas. Uz pravilnu socijalizaciju, jasno postavljena pravila, dobru kontrolu i vlasnika koji razume šta radi, pitbul može biti stabilan i funkcionalan pas, ali to zahteva ozbiljnu posvećenost i realnu procenu sopstvenih sposobnosti.

Drugim rečima, pitbul nije zao pas, ali jeste pas visokog rizika u pogrešnim rukama. Ko to razume i spreman je da preuzme punu odgovornost, može imati stabilnog psa. Ko to ne razume, ne bi trebalo ni da razmišlja o ovoj rasi.