Zašto je vaš pas agresivan i kako da sprečite da nekog ugrize

Agresija kod psa je nešto što muči svakog savesnog vlasnika.

Pas koji kod kuće miruje, a na kapiji ili u šetnji naglo menja svoje ponašanje tera vlasnika u situaciju da konstantno bude „na oprezu“. Ne pomaže ni to što se komšije žale ili kada se šetnja svede na neispuštanje psa iz vida kako ne bi napao drugog psa, biciklistu u prolazu ili, ono najgore, nečije dete.

Ipak, većina tih pasa koji pokazuju agresiju nisu „problematični“. Agresija kod pasa je obično posledica straha, navika, nedostatka socijalizacije ili potrebe da zaštite svoj prostor. Kada vlasnik razume zašto se agresija javlja, mnogo je lakše pronaći rešenje.

Zašto su neki psi agresivniji od drugih

Za agresiju kod pasa uvek postoji neki razlog.

Strah je najčešći okidač agresije kod pasa

Pas koji se uplaši zna da reaguje agresivno, da krene da reži ili da ujede, pre nego pas koji je siguran u sebe. Ovo je najlakše videti kod pasa lutalica, ili kod psa koji je bio zastrašivan, proganjan, tučen ili je živeo u nestabilnim uslovima. Takvi psi vremenom nauče da je napad najbolja odbrana, posebno ako osećaju da su saterani u ćošak.

Teritorijalnost

Psima je u genima da čuvaju. Kapija, dvorište, ulaz u zgradu pa čak i prostor oko vlasnika – sve to pas može da doživljava kao svoju teritoriju. Problem nastaje kada pas počne da reaguje isto i van tog prostora, na ulici ili prema prolaznicima.

Navike koje su se vremenom učvrstile

Štene koje skače, gricka, laje ili „čuva“ igračke zna da bude simpatično. Međutim, ako to ostane navika i u odraslom dobu, može se manifestovati i kroz agresivno ponašanje. Psi rade ono što im prolazi, pa granice treba postaviti od malih dana jer su u odraslom dobu mnogo teže za ispravljanje.

Nedovoljna socijalizacija

Pas koji nije upoznao različite situacije – decu, druge pse, bicikle, gužvu, buku – reaguje burnije kada se sa tim susretne kasnije. To u većini slučajeva nije „napad“, već nesigurnost i loša procena situacije.

Da li rasa psa utiče na agresiju

Ljudi često misle da su neke rase pasa „agresivnije“ od drugih. Međutim, istina je malo drugačija.

Da, psi čuvari poput rotvajlera, nemačkog ovčara ili dobermana su prirodno kodirani da brane. Ali jednako tako, čivava sa sva svoja dva kilograma zna da se zaleti na nekoga ako se oseća ugroženo. Male rase pasa, posebno ako se ne radi sa njima, su često previše zaštićene i ne poznaju pravila ponašanja i socijalizacije.

Rasa može da utiče na temperament, ali agresija kod pasa je pre svega posledica života koji pas vodi – rutine, okruženja, pravila i odnosa sa vlasnikom.

Može li stariji pas da se smiri

Bilo koji pas sa kojim se radi može da se istrenira i smiri uz dovoljno strpljenja. Kod starijih pasa je to malo teže jer kod njih su se već formirale navike koje se ne mogu promeniti preko noći. Treba reći i to da se agresija kod psa ne rešava kažnjavanjem, koje, ako išta, može biti kontraproduktivno. Vika, udaranje ili grubo povlačenje samo pojačavaju strah i nesigurnost, čineći psa spremnijim da se brani ugrizom.

Napredak u ponašanju i smirivanju agresije se najviše primeti kada se uvede rutina, jasna pravila i miran pristup. Pas mora da zna šta se od njega očekuje i da se oseća bezbedno.

Kako smanjiti agresiju kod psa

Pas mora da zna šta sme, a šta ne sme, i to mora da važi svaki dan, bez izuzetaka.

Ako pas skače na vrata kada neko dolazi, ne treba da vičete na njega i da ga gurate. Jednostavno ga udaljite, smirite situaciju i tek kada se ponaša mirno dozvolite kontakt. Ako svaki put dobije pažnju dok skače, on uči da je to ispravno ponašanje.

Ako pas brani da neko drugi sedne na kauč, rešenje nije rasprava. Svaki put kada pokuša da se popne, mirno ga spustite i ponudite drugo mesto za ležanje. Posle nekog vremena poruka postaje jasna.

Ako pas čuva činiju ili reži dok jede, menja se način hranjenja. Hrana se sipa, pas jede, a zatim se činija sklanja. Ne dira se dok jede i ne dozvoljava se da pas kontroliše prostor oko činije. Cilj je da pas shvati da vi upravljate resursima, a ne on.

Doslednost je ključna. Ako danas nešto dozvolite, a sutra branite, pas ostaje zbunjen. Zbunjen pas je nesiguran, a nesiguran pas mnogo lakše reaguje agresivno.

Bolja kontrola u šetnji

Napet povodac čini psa napetijim. Pas koji vuče vlasnika i ide gde hoće ima veću slobodu da nekog napadne.

Pomoći će:

• kratki, opušten povodac,
• hodanje uz nogu,
• izbegavanje prenatrpanih mesta dok se pas ne smiri,
• promena rute kako bi smanjili šanse da se nešto desi (mesta gde ima mnogo puštenih pasa, gužve ili situacija koje znate da vaš pas teško podnosi).

Pametna socijalizacija

Socijalizacija agresivnog psa ne znači da ga pustite među druge pse da se „druže“. To je česta greška koja obično završi još gorom reakcijom.

Ako znate da pas reaguje na druge pse, držite distancu i radite sa njim postepeno. Ako se plaši dece, ne vodi se pravo na igralište. Približavanje ide polako, kontrolisano i u meri u kojoj pas može da ostane miran. Najvažnije je da pas vidi da vi vodite situaciju i da ne mora sam da odlučuje kako da reaguje.

Fizička i mentalna stimulacija

Ono što mnogi objašnjavaju kao agresiju kod svog psa je često samo višak energije koji želi da izbaci. Jedna do dve šetnje dnevno, malo igre kod kuće ili vežbanje osnovnih komandi, pomažu psu da se isprazni i smiri.

Kada je vreme za trenera

Ako je pas već nekoga ugrizao ili ako se agresija pojačava, vreme je za stručnu pomoć. Trener ili bihejviorista vidi obrasce koje vlasnik često ne primećuje i pomaže da se postavi jasan plan rada sa psom.

Šta nikada ne raditi

• Ne vikati.
• Ne kažnjavati agresijom.
• Ne terati psa u situacije kojih se vidno plaši.
• Ne puštati ga sa povoca ako postoji rizik.

Životinje su živa bića, a ne plišane igračke.

Cilj rada sa psom je da nauči da opuštenije ulazi u situacije u kojima je ranije paničio ili reagovao agresijom. Pas koji ima izgrađenu rutinu, pravila koja poznaje i vlasnika koji je sposoban da ga vodi je stabilniji i ređe pokazuje agresiju.

Za kraj

Agresija kod pasa nije znak da je pas loš i da treba da ga se otarasite. To je znak da mu treba pomoć da nauči drugačije. Kada razumeš uzrok, uvedeš pravila i postaneš dosledan u svakodnevnom ponašanju, pas postaje sigurniji, mirniji i lakši za vođenje.

To je dobro i za vas, i za psa, i za svakoga ko se nađe u njegovoj blizini.