Egzotične i divlje životinje kao kućni ljubimci

Postoji nešto duboko ljudsko u toj želji da se približimo onome što ne razumemo. Isti je slučaj i kada govorimo o egzotičnim životinjama. Zmije, iguane, činčile, papagaji jarkih boja, sve te životinje deluju misteriozno, ali tu fascinaciju ponekad prati neznanje.

Egzotične životinje nisu domaće rase koje su vekovima učile da žive uz čoveka. Njihove potrebe su potpuno drugačije, a naš dom, ma koliko bio topao, za njih je često neprirodno okruženje. I tu počinje granica između “mogu” i “treba”.

Pre nego što neko odluči da u svoj dom unese deo te divljine, važno je znati gde se povlači granica između fascinacije i odgovornosti – i šta zakon u Srbiji o tome kaže.

Šta se podrazumeva pod “egzotičnim” i “divljim” životinjama

Kada se govori o egzotičnim ili divljim životinjama kao kućnim ljubimcima, često se misli na životinje koje nisu tradicionalno pripitomljene i koje prirodno ne žive na teritoriji Srbije. To su vrste koje se razlikuju od uobičajenih kućnih ljubimaca poput pasa i mačaka – bilo po poreklu, navikama, ishrani ili uslovima koje zahtevaju.

U ovu grupu spadaju razne životinjske vrste:

• mali sisari (činčile, afrički ježevi, degui, veverice)
• egzotične ptice (papagaji, kanarinci, nimfe, are)
• gmizavci (gušteri, iguane, kornjače, gekoni, neotrovne zmije)
• akvarijumske ribe i beskičmenjaci (tropske ribe, puževi, rakovi, tarantule)

S druge strane, divlje životinje su one koje nisu pripitomljene i koje se ne mogu smatrati kućnim ljubimcima: lavovi, tigrovi, majmuni, krokodili, medvedi i druge vrste koje prirodno žive u divljini.

Zakon o držanju egzotičnih i divljih životinja

U Srbiji ovu oblast uređuje Zakon o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09).

Prema članu 58. ovog zakona:

“Držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca može se obavljati samo na osnovu rešenja o odobrenju držanja i reprodukcije divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca, koje donosi ministar, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra nadležnog za poslove životne sredine.”

Drugim rečima, držanje egzotičnih i divljih životinja nije zabranjeno, ali je dozvoljeno samo uz odobrenje i pod strogo propisanim uslovima.

Zakon propisuje da takvim životinjama moraju biti obezbeđeni:

• adekvatan prostor za kretanje, odmor, skrivanje ili kupanje (u zavisnosti od vrste)
• odgovarajući klimatski uslovi
• kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti
• ishrana, nega i veterinarski nadzor u skladu s biološkim potrebama
  

Rešenje o odobrenju donosi se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Pored ovog zakona, važe i odredbe CITES konvencije (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore), kojom se štite mnoge egzotične vrste i ograničava njihova trgovina.

Koje egzotične vrste se u praksi najčešće drže u Srbiji

Iako je procedura zahtevna, u praksi postoji određen broj egzotičnih životinja koje se legalno nalaze u domaćinstvima u Srbiji – najčešće preko registrovanih odgajivača ili uvozom uz odgovarajuću dokumentaciju.

Najčešće vrste su:

• Afrički patuljasti jež – često odgajan u zatočeništvu, ne zahteva dozvolu ako se radi o odomaćenim linijama, ali mora imati kontrolisane uslove temperature i ishrane.
• Činčile – dozvoljene za držanje, zahtevaju hladniji prostor i poseban pesak za “kupanje”.
• Papagaji – tigrice, nimfe i rozela su najčešći izbor; veće vrste poput ara i amazonaca mogu zahtevati CITES dokumentaciju.
• Kornjače i gušteri – neke vrste se mogu legalno držati, ali deo spada u zaštićene vrste; prilikom kupovine je obavezna potvrda o poreklu.
• Akvarijumske ribe – tropske i polutropske vrste najčešće se nabavljaju preko legalnih prodavnica i spadaju u najrasprostranjenije “egzotične” ljubimce.
  

Iako se u oglasima mogu videti i ponude za zmije, iguane ili druge vrste, važno je znati da se svaka životinja mora nabaviti legalno, uz papire o poreklu i, po potrebi, uz CITES dozvolu.

Kako izgleda procedura za odobrenje

Za vrste koje zahtevaju dozvolu, postupak ide preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu, uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

Potrebno je:

1. Podneti zahtev za odobrenje držanja egzotične životinje.
2. Dokazati poreklo životinje (račun, potvrda o kupovini, CITES dokument ako je potreban).
3. Obrazložiti uslove u kojima će životinja biti držana (prostor, temperatura, ishrana, veterinarski nadzor).

Bez ovih dokaza rešenje se ne može izdati, a držanje životinje se smatra protivzakonitim.

Šta vlasnici često ne znaju

Egzotične životinje su osetljive, i njihova nega se u mnogo čemu razlikuje od one koju poznajemo kod pasa i mačaka.

• Neke su noćne vrste (npr. afrički jež) i ne podnose buku ni svetlo.
• Druge zahtevaju visoku vlagu, UVB svetlo ili posebnu ishranu.
• Veterinarska nega za egzotične vrste dostupna je u malom broju ustanova.
• Nedostatak adekvatnih uslova dovodi do stresa, bolesti i kraćeg životnog veka.
  

Zato se držanje ovih životinja ne savetuje osobama bez iskustva ili bez realnih uslova da obezbede ono što im treba.

Etika i odgovornost

Mnoge egzotične životinje potiču iz uvoza ili iz nelegalnog prometa. Kupovinom od neproverenih prodavaca povećava se rizik od krijumčarenja i ugrožavanja populacija u prirodi.

Čak i kada je životinja odgajana u zatočeništvu, treba se zapitati da li joj u stanu možeš pružiti ono što bi imala u prirodnom okruženju – prostor, kretanje, svetlost, društvo iste vrste. Odgovorno vlasništvo znači da svaka životinja, egzotična ili ne, mora imati uslove u kojima može da živi bez patnje.

Na kraju dana

Držanje egzotičnih i divljih životinja u Srbiji nije zabranjeno, ali je strogo kontrolisano.
Zakon jasno definiše da se to može raditi samo uz odobrenje i pod uslovima koji obezbeđuju dobrobit životinje.

Ako se odlučiš za egzotičnog ljubimca, informiši se na vreme:

• proveri da li je vrsta legalna,
• traži dokumentaciju o poreklu,
• pripremi uslove i prostor u skladu sa prirodnim potrebama vrste.

Ovaj tekst nije poziv da se životinje nabavljaju, već vodič da se razume razlika između želje i odgovornosti. Samo uz poštovanje zakona i prirode će ljubimac, bio on pas, ptica ili gušter, zaista živeti u miru pored čoveka.