Dresura pasa – kompletan vodič za početnike

Dresura pasa je tema oko koje se najviše mešaju iskustva, saveti i zablude. Ako pitate nekoliko različitih vlasnika kako su naučili psa da sedne, dobićete različite odgovore. Neki će reći da je pas to spontano pokupio, drugi da je trik bio u hrani, treći da su morali da plate trenera. I svi su na neki način u pravu. Postoji više metoda i puteva, ali postoji i jasan okvir bez kojeg nema uspeha.

U ovom tekstu ulazimo u detalje koje bi neko ko nema iskustva sa dresiranjem pasa trebao da zna. Kada je najbolje početi sa dresurom, kako da sami krenete, u kojim situacijama je bolje uključiti trenera, koje komande svaki pas mora da zna, ali i šta da radite kada naiđete na otpor ili imate tvrdoglavog psa.

Kada početi sa dresurom

Najčešće pitanje koje vlasnici postavljaju glasi: „Da li je prerano da krenem sa dresurom?“ Odgovor je jednostavan. Nikada nije prerano.

Štene već sa osam nedelja može da nauči neke osnovne stvari. Ne govorimo ovde o složenim komandama, već o osnovama: navikavanje na ime, poziv „dođi“, prva iskustva sa povocem i jednostavne rutine poput sedenja pre jela. Štenci upijaju informacije kao sunđer i sve što nauče u ovom periodu ostaje sa njima za ceo život.

Kod odraslih pasa proces traje nešto duže, ali i oni mogu da nauče isto. Razlika je u tome što odrasli pas često već ima izgrađene navike, pa vi tada zapravo morate da ga odučite od starih obrazaca i da uvedete nove. To nije lako, ali je moguće uz strpljenje i doslednost.

Da li mi treba trener ili mogu sam da treniram psa?

Ovo zavisi od vas i vašeg psa. Ako ste strpljivi, spremni da učite i imate vremena da se posvetite, osnovne stvari bez problema možete sami. Sedni, dođi, lezi, čekaj – sve su to komande koje se mogu savladati kod kuće.

Ali, ako imate psa sa ozbiljnijim problemima u ponašanju, psa koji pokazuje agresiju, ne reaguje na komande ili ima jak instinkt koji ne znate da kontrolišete (na primer, lovački psi ili rase sa izraženim čuvarskim nagonom), trener može dosta da pomogne. Profesionalac vidi ono što vlasnik često ne primećuje, kao što su mali signali i govor tela, pogrešan tajming nagrade ili nedoslednost u komandama.

Dobra vest da trener nije uvek potreban za ceo proces dresure, niti je to realno proces koji ima kraja. Često je trener zapravo onaj koji uči vlasnika kako da komunicira i radi sa svojim psom. Nekada je dovoljno nekoliko časova da dobijete jasne smernice i da nastavite sami.

Metode dresure – šta radi, a šta ne radi

Danas se zna da pozitivna motivacija daje najbolje rezultate. Pas uči kroz nagradu, a ne kroz kaznu. Nagrada može biti poslastica, pohvala, igračka ili vaša pažnja. Najvažnije je da nagrada dođe odmah posle željenog ponašanja, jer pas povezuje radnju i ishod samo u tom kratkom trenutku.

Kazna u klasičnom smislu (udarci, grubo povlačenje, deranje) ne samo da ne funkcioniše već i stvara strah i nesigurnost. Pas tada ne uči šta treba da radi, već samo pokušava da izbegne bol ili neprijatnost. To kasnije može prerasti u agresiju ili ozbiljan stres. Umesto kazne, mnogo bolje funkcioniše ignorisanje neželjenog ponašanja ili preusmeravanje pažnje na nešto drugo.

Doslednost je drugi ključ uspeha. Ako psa jednom pustite da skače po stolici, a drugi put ga grdite za isto, pas neće znati šta je pravilo. Ljudi često misle da psi „testiraju granice“, a zapravo su zbunjeni jer signali nisu jasni. Izaberite jednu komandu i držite se nje. Nema varijacija tipa „ajde dođi“, „hajde kod mene“ i „dođi ovamo“. Za psa su to tri različite poruke.

Osnovne komande koje svaki pas mora da zna

Sedni

Najbolja komanda za početak jer se lako uči. Postavite poslasticu iznad glave psa i pomerajte je unazad. Instinktivno će sesti. U tom trenutku dajte nagradu i recite „sedni“. Vežbajte par puta dnevno u kratkim intervalima.

Dođi

Možda najvažnija komanda za bezbednost. Učite je u mirnom, kontrolisanom prostoru, na kratkom rastojanju. Pozovite psa imenom, recite „dođi“ i nagradite ga čim priđe. Nikada ga ne grdite kada dođe, čak i ako je napravio neki problem ili grešku pre toga. Ako poveže dolazak sa kaznom, sledeći put će izbegavati da dođe.

Lezi

Kada pas savlada „sedni“, lako ga spustite u položaj „lezi“ pomeranjem poslastice ka podu. Nagrada sledi kada spusti telo.

Čekaj

Krenite od par sekundi i postepeno produžavajte vreme. Ako se pomeri pre komande „slobodan“, ponovite vežbu, ali bez nervoze. Ovo je vežba sa kojom učite psa samokontroli.

Pored

Komanda koju ćete najviše koristiti u toku šetnji. Pas mora da nauči da hoda uz vašu nogu, bez povlačenja. Trenirajte u početku u mirnom prostoru i držite poslasticu u ruci pored noge dok hodate. Vremenom smanjite broj poslastica i zamenite ih pohvalama.

Ovo su komande koje čine osnovu svake dresure i koje svaki pas može da nauči. Kada ih savlada, otvoren vam je put da smišljate sopstvene trikove i komande – od onih praktičnih poput „daj šapu“ do zabavnih koje će biti vaša lična igra sa psom.

Koje rase pasa se najlakše dresiraju, a koje teško?

Border koli, pudle, nemački ovčari, labradori i zlatni retriveri su među rasama koje najbrže uče. Generalno im je u krvi da izvršavaju zadatke i prirodno su skloniji saradnji sa čovekom.

Rase poput baseta, buldoga ili afganistanskog hrta mogu biti tvrdoglave naravi. To ne znači da su manje pametni, već da imaju drugačiji karakter. Baset, na primer, ima snažan instinkt za miris i često ga „odnese nos“ usred treninga. Zato za ovakve pse trening mora biti zanimljiv, dinamičan i praćen velikim nagradama.

Uvek imajte na umu da pas nije kriv ako mu nešto ne ide. To je samo signal da metoda nije prava ili da morate prilagoditi tempo.

Najčešće greške u dresuri psa

1. Nedoslednost – pas mora da zna da komanda uvek znači isto.
   
2. Predugi treninzi – pas gubi koncentraciju posle 5 do 10 minuta. Bolje tri kratke sesije nego jedna duga.
   
3. Nestrpljenje – kada vi postanete nervozni, pas oseća tenziju i odbija da uči.
   
4. Previše komandi odjednom – pas treba da savlada jednu po jednu. Tek kad je potpuno siguran u jednu komandu, dodajte drugu.
   
5. Oslanjanje samo na kaznu – pas tada ne uči šta treba da uradi, već samo pokušava da izbegne grešku.
   

Dresura šteneta i odraslog psa, koje su razlike?

Štenad najbolje uče kroz igru jer generalno imaju kraću pažnju u odnosu na odrasle pse. Trening sesije stoga moraju biti kraće i zabavne. Možete koristiti poslastice da kupite njihovu pažnju, ali jednako je važna i pohvala kada nešto dobro urade kao i kontakt očima.

Odrasli pas za razliku od štenca ima više strpljenja, ali i neke već uspostavljene navike. Ako ima loše navike, dresiranje onda podrazumeva dupli trud – prvo da se razbiju stare rutine, pa tek onda uvođenje nove. Kod odraslih pasa važi pravilo: nikada ne odustajte, i uvek učite korak po korak, odnosno komandu po komandu.

Šta se smatra naprednim nivoom dresure psa

Kada pas savlada osnove, možete ga učiti zahtevnijim stvarima:

• Bez povoca – pas dolazi i sedi pored vas i kada nema fizičke kontrole. To je pravi test poslušnosti i poverenja.
  
• Komande na daljinu – pas reaguje na „sedni“ ili „lezi“ dok ste nekoliko metara udaljeni.
  
• Razlikovanje predmeta – napredni psi mogu da nauče imena svojih igračaka ili da donesu određeni predmet.
  
• Agility i sportovi – odlični za pse sa viškom energije. Uče ih koncentraciji, brzini i saradnji sa vlasnikom.
  

Napredne veštine nisu obavezne da bi ste se pohvalili nekom da ste istrenirali svog psa, ali su sjajan način da se izgradi još jača veza sa psom i da se iskoristi njegova energija na pravilan način. Posebno su dobar izbor i naša preporuka ako kod svog psa prepoznate takmičarski duh, ili ako ste i sami neko želi da pokaže da je vaš pas napredniji od drugih.

Kada potražiti pomoć stručnjaka za ispravku loših navika

Ako pas pokazuje agresiju, opsesivno ponašanje ili potpuno ignoriše osnovne metode i komande, vreme je da uključite trenera. Profesionalac ne radi samo sa psom, već i sa vama. Naučiće vas kako da komunicirate jasnije i kako da izbegavate greške pri treningu i svakodnevnom radu sa psom.

Dresura psa nije nešto što se završi za mesec dana. To je proces koji traje čitav život i koji čini suživot sa psom harmoničnim i bezbednim.

Možete naučiti mnogo toga sami, ali ponekad je mudro uključiti trenera. Najvažnije je da ne zaboravite da pas ne uči zato što mora, već zato što želi da sarađuje sa vama. Kada izgradite tu saradnju, svaka naredna komanda postaje samo još jedan korak u jačanju zajedničke veze.