Zdravstvene koristi od posedovanja kućnog ljubimca

Nije retkost da čujemo nekoga da kaže da im se život promenio na bolje otkako su nabavili kućnog ljubimca. Bilo da je u pitanju mačka, pas, ili neki drugi tip ljubimca, stručnjaci tvrde da iza ove naizgled subjektivne opaske ima više istine nego što se na prvi pogled čini. 

Nauka je u poslednjih nekoliko decenija posvetila veliku pažnju ovoj temi i danas znamo dosta o odnosu čoveka i životinje. Ljubimci nisu samo tu da nam prave društvo, već mogu pozitivno uticati na psiho-fizičko zdravlje vlasnika. 

Da li kućni ljubimci smanjuju stres

Jedna od prvih stvari koje primećujemo jeste koliko nas ljubimci smiruju. Nije slučajno da se osećamo bolje kada mazimo psa ili mačku. U tim trenucima u našem telu dolazi do merljivih promena: smanjuje se nivo kortizola (hormona stresa), dok istovremeno raste nivo oksitocina, “hormona ljubavi” povezanog sa osećajem bliskosti i sigurnosti.

Nekoliko studija je pokazalo da čak i kratko vreme provedeno sa životinjom može sniziti krvni pritisak i usporiti puls. To znači da ljubimci nisu samo „lek za dušu“ kako ih mnogi ponosni vlasnici opisuju, već zaista doprinose u smanjenju rizika od srčanih bolesti i pomažu našem organizmu da se lakše izbori sa svakodnevnim pritiskom.

Kako ljubimci pomažu protiv usamljenosti i depresije

Savremeni način života donosi sve više izolacije. Ljudi žive sami, rade od kuće, manje se druže. Upravo u tom prostoru ljubimci popunjavaju prazninu. Oni nude stalno društvo i bezuslovnu pažnju, ne postavljaju pitanja i ne osuđuju.

Psiholozi ističu da osećaj rutine koji ljubimac stvara (hranjenje, šetnja, igra) deluje kao jedna sigurna luka u životu ljudi koji se bore sa depresijom ili anksioznošću. Ljubimac nas faktički „tera“ da ustanemo iz kreveta, da otvorimo vrata, da izađemo napolje. Za one koji proživljavaju ovakva stanja je to velika stvar i korak koji im pomaže da održe kakvu-takvu strukturu u svojem svakodnevnom životu.

Primera za ovakav tip pomoći i podrške od strane ljubimaca je zaista mnogo. Svako ko je bar jednom imao ljubimca će se složiti da se njima vremenom povezao kao sa drugom osobom, i da je svaki ljubimac kojeg su imali po svom karakteru bio jedinstven. Stoga ne čudi što na njih gledamo kao na članove porodice koje želimo da zaštitimo i da se o njima staramo.

Rekao bih da upravo u staranju i deljenju nežnosti sa drugim bićem, pa makar to bila i životinja, naučimo da budemo nežniji i sa sobom.

Ljubimci nam pomažu da ostanemo fizički aktivni

Kada pomenemo fizičku aktivnost i ljubimce, većina vas će verovatno pomisliti na uzbuđenog psa koji vrti repom i čeka da mu stavite povodac i izvedete napolje. Ljudi koji imaju psa u proseku prelaze više koraka dnevno i imaju veće šanse da ispune preporučene standarde fizičke aktivnosti. Redovne šetnje ne samo da poboljšavaju kondiciju, već i zdravlje srca, pluća i zglobova.

Iako se to najčešće vezuje za pse, i mačke indirektno podstiču kretanje. Njihove igre zahtevaju da se uključimo, makar kroz kraće i dinamične aktivnosti. Čak i manji ljubimci, poput glodara ili ptica, donose obavezu održavanja kaveza, brige i rutine, što vlasnika održava aktivnijim nego što bi bio bez njih.

Prijateljska veza između kućnih ljubimaca i dece

Uticaj ljubimaca na decu zavrednuje posebno mesto u ovom tekstu. Odgovornost oko brige za životinju pomaže deci da razviju empatiju i osećaj odgovornosti. Dete koje uči da nahrani mačku ili prošeta psa uči se i disciplini, ali i važnoj lekciji da njihovi postupci direktno utiču na dobrobit drugog bića.

Osim psiholoških koristi, postoje i zdravstveni benefiti. Deca koja odrastaju sa ljubimcima imaju manju verovatnoću da razviju određene alergije ili astmu, jer njihov imuni sistem rano dolazi u kontakt sa raznovrsnim mikroorganizmima. Time se stvara otpornost koja ih kasnije u životu štiti.

Neki ljubimci, a najčešće psi i mačke se vezuju sa mališanima i rastu zajedno sa njima, i postaju prijatelji koji u pozitivnom smislu obeležavaju njihovo detinjstvo. Setimo se samo filmova kao što su Betoven (Beethoven), Lesi se vraća kući (Lassie Come-Home), Marli i Ja (Marley & Me), i brojni drugi.

Terapijski i službeni ljubimci kao primer služenja drugima

Možda najjasniji dokaz o tome koliko moćan uticaj životinje mogu da imaju na ljudsko zdravlje su primeri terapijskih i službenih ljubimaca. Psi koji posećuju bolnice i staračke domove pomažu pacijentima da se smire, lakše prihvate lečenje ili prevaziđu osećaj izolacije. Samo prisustvo životinje često smanjuje potrebu za lekovima protiv anksioznosti.

Takođe, službeni psi kao što su vodiči za slepe, psi za detekciju napada kod epileptičara ili oni koji pomažu osobama sa autizmom, pokazuju da veza sa životinjom može bukvalno spasiti nečiji život. To više nije samo emotivna veza, već partnerski odnos sa ogromnim zdravstvenim značajem po vlasnika.

Ipak, ne treba zaboraviti obaveze

Naravno, sve ovo ne znači da je posedovanje ljubimca magično rešenje za sve probleme. Ljubimci donose i obaveze: vreme, posvećenost, finansijske troškove. Kao kod svega u životu, vratiće nam se onoliko koliko pružamo, pa pas koji se ne šeta dovoljno može postati anksiozan i destruktivan, dok mačke kojima se ne pridaje dovoljno pažnje mogu razviti probleme u ponašanju.

Koristi se ostvaruju samo ako odnos između čoveka i životinje funkcioniše u oba smera – kada vlasnik odgovorno brine o ljubimcu, a ljubimac ima prostora da pokaže svoju prirodnu ulogu u našem životu.

Za kraj

Kućni ljubimci nisu samo društvo koje nam ulepšava svakodnevicu. Oni dokazano smanjuju stres, doprinose u smanjenju krvnog pritiska, što na duže staze pozitivno utiče na zdravlje srca, pomažu u borbi protiv depresije, podstiču kretanje i postaju naši prijatelji. Deci pružaju lekcije koje će nositi kroz ceo život, a odraslima često vraćaju balans koji bi bez njih teško održali.

Nauka je potvrdila ono što vlasnici odavno znaju: ljubimci nas čine zdravijima i srećnijima. U svetu u kojem smo sve češće izolovani, to je možda i njihova najveća uloga – da nas podsećaju da nismo sami.